Delite
Ići dole
avatar
Shimazu
Academy Student
Academy Student

Glavna Konohina kapija

taj Ned Maj 20, 2018 8:37 pm
Ovo je glavna kapija sela lisca kroz nju moraju proci svi koji ulaze u selo ili izlaze iz sela.
Kapiju cuvaju 2 NPC Jounina.

avatar
Kariya Matou
Genin
Genin

Re: Glavna Konohina kapija

taj Ned Maj 20, 2018 9:47 pm
Lakim korakom hodam u prazninu kad odjednom videh jednu veliku kapiju.Na njoj je bio znak lista sto me asociralo da je ovo Selo Skriveno u Liscu gde su me obliznji ljudi iz malih naselja uputili.Velicina kapije me je fascinirala mada me i nije bilo briga gde zivim.Samo sam hteo da se sakrijem negde gde me "oni" ne mogu naci.Mozda je ovo mesto bilo bezbedno a mozda i ne.Dva cuvara su mi pokazali rukom da krenem putem ulica naravno pre toga su me pitali par pitanja te me pustili unutra.Sa kapuljacom na glavi spustene glave krecem se unutar novog okruzenja.Na prvi pogled je sve bilo uredu .. kako ce biti dalje ... videcu..
avatar
Rayleigh
Chunin
Chunin

Re: Glavna Konohina kapija

taj Ned Maj 20, 2018 10:29 pm
(Dolazci pred veliku kapiju sela zastade i izvadi iz torbe dve ribe a onda dodade cuvarima pa im rece laganim tonom.)

Dobro vece momci ovog puta nije bilo toliko ulova donjeo sam vam malo cisto da ne svisnete od gladi nadam se da ce vam biti dovoljno ne zamerite idem sad

(podize ruku a onda nastavi hodati laganim koracima prema ulazu sela noseci vrecu riba na ledjima bio je veoma umoran od pecanja po njegovim ocima se mogo vidjeti da je zurio u okean danima za veoma mali ulov ruke su mu bili islrzane od upornog izvlacenja mrze sa ribama i nosenja korpe sa ribama po obali posmatrao je ljude koji su ga gledali , njegova srebreno bela kosa je bila zamrsena od jakih vetrova koji su bili na pucini tih dana jedva je cekao samo malo da odmori .)

Prijao bi mi kraci odmor negdje nadam se da postoji nesto u ovom selu gdje bi mogao da se odmorim kao covek posle ovolikog puta nadam se da ce biti nesto pa da nastavim veoma sam umoran...

(mrmljajuci sebi u bradu nastavio je put laganim koracima .)

avatar
Kawaki Kai
Jounin
Jounin
Biografija : Kawaki Kai usvojeno dete odraslo u obicnoj porodici na ivici nacije u neznanju da njegovim venama tece Uchiha krvi. Sakriven u senci njegovog alijasa ne zna da je zapravo on..Uchiha Shinigami.

Re: Glavna Konohina kapija

taj Pon Maj 21, 2018 11:03 pm
Nakon dugog hoda,sada daleko od malog sela na ivici nacije vatre,mogao je u daljini videti kako se veliki
zidovi prostiru i okruzuju ogromnu teritoriju.Kawaki je bio zadivljen velicinom ovog sela,koje je bilo bar
dvadeset puta vece od njegovog malog sela u kom je ziveo.Kawaki je znao da sve sto je mogao da nauci
u svom malom selu naucio.To nije bilo nista vise od bacanja kunaia,shurikena i koriscenja ninja oruzija.
Sve sto je naucio,naucio je sam.Njegovi roditelji su ga uvek terali da se bavi poljoprivredom i stocarstvom,
ali on je jos kao mali pokazivao ljubav prema ratu i borbama.Bio je veoma problematican i cesto je bio
u tucama,ali uvek je iz tih tuca izlazio kao pobednik.Imao je puno talenta za postajanje shinobija,po svojim
sposobnostima u tuci,takozvanom taijustuu,ali i u koriscenju oruzija je bio dobar,jer je puno trenirao
cuvajuci stoku za svoje roditelje.Bar on misli da su mu oni roditelji.Kawaki je zapravo sin dvoja heroja koji
su zastitili njegovo selo u kom je ziveo,ali on to ne zna,kao sto ne zna ni da njime tece krv shinobija.
On je sebe smatrao za obicnog coveka,ali bio je skorz nasuprot tome.
Kako ce to saznati?
Prica pocinje upravo ovde u Selu Skrivenom u Liscu...
avatar
Shigeru Uzumaki
Chunin
Chunin

Re: Glavna Konohina kapija

taj Uto Maj 22, 2018 5:57 pm
Sa čvrsto zatvorenim kapcima koje su se naglo otvorile otkrivajući moje oči koje su sa svetlošću života svetlele u tami ugledao sam ništavilo, prazninu, samu crninu čija je tama sa svakom sekundom iščezavala dok su manji zraci svetlosti prodirali u moju mračnu čauru koja se sve više i više otvarala. Ponovo sam ugledao sunce i bilo mi je drago što sam preživeo, sa blagim osmehom koji se odjednom našao na mome licu dok sam udahnuo svež vazduh još jednom. Šinđu božansko drvo je bio zahvatio ceo šinobi svet kako bi ih zarobilo i pretvorilo u ko zna šta. Ali mene nije uspelo da ubije, preživeo sam, čaura drveta koja me je prekrivala je konačno popustila i ispustila me je na zemlju gde sam se dočekao na noge dok se od tog pada prašina uzdizala čak do moje glave. Čudan je osećaj bio, pokušavao sam da se setim šta se desilo dok sam spavao ali uzalud, ništa nije bilo u mom sećanju, kao da je isparilo onog trenutka čim sam se probudio. Zatvorio sam oči i dalje sam pokušavao da se setim onoga što sam sanjao, međutim od tolike praznine sam mogao da uhvatim nekoliko senki koje su mi odjednom prošle kroz misli pitajući se da li je to bio deo sna koji sam sanjao, bio sam nesiguran. Otvorio sam opet oči i podigao sam ih ka suncu koje je moje lice osvetljavao kao i čitavo moje telo, opet sam se osetio živim. Ali i pored svega toga zabrinutost je prošla kroz moje oči i uselila se u moj duh koji se odjednom uznemirio, ali sam ga održavao ostajući veoma oprezan pitajući se da li ima još nekih prepreka i da li ima još preživelih. Međutim u krugu od oko 2-3 kilometara koliko se Šinđu prostirao u ovom delu viđao sam razne čaure koje su se sve više otvarale ispuštajući veliki broj šinobija koji su popadali na zemlju i ne pomerajući se uopšte. Oči kao i moj duh su brzo promenili svoje raspoloženje videći kako su razni mrtvi šinobiji padali kao kiša, samo što je ova kiša mrtvaca trajala nekoliko sekundi za razliku od obične kiše. Prizor je bio užasan ali sam uspeo održati prisutnost duha, a onda sam video kao da se zemlja pomerala, što je bilo iluzija, to su ustvari bili neki šinobiji koji su preživeli kao i ja. Pritrčao sam im u pomoć da ih pogledam kako se drže ali je bilo sve u redu sa njima. Potom smo se ja i nekoliko desetina ljudi koji su preživeli pokupili sve one ljude koji su bili mrtvi i sahranili smo ih na nekom usamljenom mestu gde nije bilo nikoga gde će imati svoj večni mir. Par sati je to potrajalo pa kada smo sve to završili pozdravili smo se i svako je krenuo u nekom svom pravcu da ga put vodi tamo gde su zamislili da idu. Nije mi bila iznenađujuća činjenica da se ni oni nisu ničega sećali kao i ja, a ipak sam ja osećao kako sam pre rekao neke senke u glavi, možda je san još uvek preovladavao u mom mozgu navikavajući ga da u tom stanju ostane i nakon što sam se probudio, a nadam se da će prestati. Iako je grejalo sunce dolina sa rasprostranjenim drvetom je bila mračna i odavala je utisak da se smrt ovde još uvek nalazi, jednom rečju odisala je smrću. Ubrzo zatim sam čuo nešto nalik na snažnom rikanju koji je dopirao do mojih ušiju, to rikanje je bilo tako glasno i čudno da se mešalo sa snažnim i veoma glasnim jecajem koji je sve više slabio, kao da se cepao. Osećaj je bio veoma čudan za mene i neka energija koja je dopirala sa sve strane se kao proširavala, međutim nisam znao šta je to, osim one rike i jecaja koji sam prepoznao. To je bila Desetorepa zver i sećam je se i još pre nego što sam bio zahvaćen nečim nepoznatim dok je mesec bio crven kao krv. To su bila moja poslednja sećanja pre nego što me je nešto zahvatilo i uspavalo me, mada sam sumnjao da je u pitanju bio genđucu, ko će ga znati. Ali i uprkos tim sećanjima i uprkos ovoj situaciji koja me je okruživala odlučio sam da se vratim nazad u svoje selo, izgleda da me pamćenje i dalje služi sećajući se raznih događaja pre nego što je Šinđu zahvatio šinobi svet. Međutim, pre nego što sam se osvrnuo da vidim koje je ovo mesto da ustanovim gde se nalazim, primetio sam kako se rasprostranjeno granje povlači do glavnog stabla koje se videlo u daljini kao kada brod iz daljine vidi svetionik koji mu govori gde se nalazi da se orijentiše u prostoru, baš kao i ja. Drvo, koje je bilo tako veliko i tako čudno je bilo udaljeno od onog mesta na kom sam se našao dok sam bio van sela. Zbog granja koje je okruživalo ovu dolinu gde sam se nalazio nisam uspeo da je prepoznam, tek je počelo da mi se vraća sećanje gde sam bio, kada je granje počelo da dopire do raznih strana šinobi sveta.
Svo granje koje je sačinjavalo Šinđu drvo je nestalo, iščezlo otkrivajući normalna drveća sa svojim normalnim granama koja su u poređenju sa Šinđu drvetom izgledala kao mala deca, i to bukvalno. Od prenosa umrlih do njihovih grobnica osetio sam da se vraćam nazad u formu kao i to da mi se kondicija sve više vraćala, protegao sam ruke, ispucao i protegao prste i povratio svoju čakru koja mi se vratila onoga trenutka kada je Šinđuu bilo presuđeno da nestane. Odjednom dunu neki blagi povetarac od koga mi se kosa vijorila pa sam rukom prešao preko nje a pogled mi se opet uputi ka suncu.


Nakon prisećanja svega gore navedenog moje noge su tumarale poljima, putevima, šumama tražeći neki potok čiste vode da se napijem. Vrućina koja je bila snažna me je grejala i tu nisam mogao ništa nego samo da hodam dok ne naiđem na neki potok da povratim svoju snagu, ali nisam bio umoran fizički nego od sunca koji može dosta da ošteti nekoga dok tumara bez hrane i vode. Pogled mi je bio oboren tražeči po neke bobice koje sam našao i uzeo da ih pojedem, ali iako sam imao hranu, potreba za vodom je još bila prisutna i sve se više povećavala svake sekunde. Koraci su mi bili teški i sve sam se više okretao nadajući se da ću pronaći neki izvor pijaće vode koja mi je bila preko potrebna. Prešavši jedno dva-tri kilometara primetio sam jednu stenu kojoj sam se približavao sa zvucima tečenja vode. Potrčao sam i našao sam je, tu sam zastao i nagnuo sam se da se prvo umijem pa sam je posle zahvatio u šake i popio sam jedno petnaest gutljaja od kojih sam se pored one hrane potpuno okrepio. Osveženje je posle dužeg hodanja došlo i osetio sam olakšanje koje je prošlo kroz celo moje telo, a duh mi se razvedri. Sa osmehom sam dalje nastavio svoj put dalje ka selu skrivenog lišća.


Od svih ovih sećanja sam se brzo vratio na ono mesto na koje sam se našao, to mesto je bio put ka glavnom putu koji je vodio do mog sela. Blagi osmeh se nađe na mome licu i nastavih dalje. Prošlo je nekih pola sata otkad sam se našao na tom putu i toliko mi je trebalo da dođem do glavnog puta za Konohu. Sada dobro poznati put koji mi je ulivao nadu se do Konohe prostirao na nekih deset do petnaest kilometara, a mogu reći i od onog mesta na kom sam se ja nalazio. Približavao sam se sve više i više, umora u mom telu nije bilo, bio sam pun snage i koračao sam sada sa lakim koracima i sa novim uzbuđenjem da se vratim tamo odakle sam i došao. Mada iako sam odlučio da se trenutno ne prisećam šta je bilo pre želeo sam da se što pre vratim kući, ko zna kako je unutra. Dok sam razmišljao o svom selu na nekih skoro kilometar sam primetio da se sa horizonta uzdiže kapija mog sela, konačno sam bio tu. Osmeh mi prođe po licu još jednom i potrčao sam da što pre stignem. Trčao sam sve dok se nisam našao pored kapije sela skrivenog lišća i zastao sam da ga osmotrim.

Dome, slatki dome.

Nakon ovih izgovorenih reči moje lice se vrati na uobičajeno raspoloženje, a to bi bilo ozbiljno sa jednom dozom malog smeška koji se jedva primećivao na mom licu. Potom sam se protegao i prišao sam čuvarima koji su čuvali kapiju i konačno sam zakoračio unutar sela. Sledeća destinacija je bila moja kuća.
avatar
Shanks
Hokage
Hokage

Re: Glavna Konohina kapija

taj Ned Jun 10, 2018 3:25 pm
Blagi povetarac me je obavijao hodajuci stazom do dzinovske kapije. Bilo je dosta nostalgicno kada sam video da se kapija ni malo nije promenila. Par uzdisaja pa pridjoh kapiji i samim cuvarima. Zaustavili su me sto me je zacudilo ali kada sam bolje pogledao shvatio sam da su ovo verovatno novi shinobi-i sto mi je bilo milo jer izgleda da se selo razvija kako treba. Zakasljao sam se te pogledom u znak vatre na kapiji pokazujem simbol na mom plastu...

Hmm...videte..Ja sam izgradio ovo selo..Moje ime je Shanks..Feudalni Lord i sam Hokage Konohe...

Nakon toga primecujem kako se jedan klanjao, izgleda da me se seca. Pokazao sam rukom da mi pridje te mu na uho rekoh...

Pozovi celo selo kod glavne zgrade.

Nakon tih reci polako odlazim do glavne zgrade gde Hokage terba da bude. Pokusao sam biti neprimetan sto mi je uspelo...
avatar
Ken Kaneki
Academy Student
Academy Student

Povratak Kuci

taj Pon Jun 18, 2018 8:38 pm
posle  5 godina vratio sam se i gledajuci iz daljine kapiju pomislih dal me se iko seca prilazim cuvarima i pitam ih kako ste jeste li umorni iz torbe vadim 2 litra sake-a i  dajem im da piju nastavljam prema kapiji i otvaram kapiju i ulazim 
avatar
L
Academy Student
Academy Student

Re: Glavna Konohina kapija

taj Uto Jun 19, 2018 5:04 pm
Pustos koja je u mojoj glavi rasturala sve oko mene isceznuse sa zvukom ljudi. Osecaj je bio dosta cudan, nakon toliko vremena civilizacija se pojavila. Blagi osmeh mracnih ociju na mom licu se pojavio. Izraz lica je bio dosta jeziv. Kako sam primicao kapiji tako sam bio srecniji iznutra. Konacno je dosao i taj trenutak kada koracam u verovatno shinobi svet. Nikada pre nisam imao iskustva sa pravim ninjama, sta vise nisam poznavao nikakvog ninju. Tuga koja je zapravo isla iz mene je bila velika jer sam ipak morao skupiti hrabrosti i trebalo je biti psihicki spreman na bekstvo od porodice. Kako sam zakoracio moje misli su se razbistrile te neki kamen mi se skinuse sa ledja...
Sponsored content

Re: Glavna Konohina kapija

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu