Delite
Ići dole
avatar
•°Charløtte°•
Admin
Admin

Julski contest

taj Sub Jul 07, 2018 6:15 pm

Tema prvog contesta ce biti ,,Sanjam o...''. Jedini uslov je da u prici glavni bude vas lik. Mozete pisati o njegovim snovima, zeljama, ciljevima, ceznji za nekim, itd... Contest traje do 17. jula, kada ce biti otvoreno glasanje. Svaki glas vam nosi 10 poena, a moj 50. Dozvoljeno je ucesce svima (i adminima), osim meni. Budite kreativni i zelim vam svu srecu!

Posto je ovo prvi contest nagrade ce biti malo vece:
1. mesto: 100 tokena
2. mesto 70 tokena
3. mesto: 50 tokena
avatar
Kawaki Kai
Jounin
Jounin

Re: Julski contest

taj Pon Jul 09, 2018 12:13 am
Nikada nisam razmisljao o tome kako cu umreti.Umiranje je sudbina koja ceka svakoga od
nas.Neki ljudi,ako ih uopste tako mogu nazvati zasluzuju smrt.Kakvi su to ljudi?Da li ih
uopste mozemo nazvati ljudima?Kakav je to monstrum koji moze da uvidi u sebi Boga i
donosi presudu ljudima?Koliko samo bola su naneli svi ti monstrumi ubijajuci ljude?Bol.Ta
bol.Sta leci bol?Neki kazu da osmeh najbolje ublazi bol.Cak iako je osmeh lazan.O bolu
cesto i puno razmisljam.Zato su moji snovu potpuno opravdani.Usao sam joj u srz.Razumeo
sam je i shvatio bol.Zato sam ja taj koji sanja o miru u svetu.Onaj koji ne razume pravu bol,
nikada nece da razume pravi mir,a tako ni moje snove.Ne trazim da me bilo ko razume.Ne
trazim da bilo ko razume bol.Jedini koji to moze sam ja.Bas zbog toga,ja cu da je unistim.
Unisticu bol.Nece vise da postoji.Ubicu sve monstrume na ovom svetu i svetom ce zavladati
jedina stvar koja zaista moze da unisti bol.Ljubav.Postojace uvek strah od mrznje i bola koju
mrznja nosi.Naucicu ljude da vole,iako kada covek nauci da voli,mora da nosi rizik mrznje.Svako
ko ne moze da se nosi sa tim,dobice presudu.Ja sanjam o miru.O unistavanju mrznje i bola.Ako
verujes u svoje snove,garantujem da ih mozes ostvariti napornim radom.Mir i pravda dolaze
ovom svetu.Uvek ce postojati tracak bola i mrznje,ali,dokle god sam ja ziv,svu bol cu nositi ja,a ljud
i ce ziveti mirno u ljubavi i sreci.Zajedno.Jer na ovom svetu na,ovom unistenom svetu, nema veceg
bola od tog da znasda nikome nisi potreban.A najveca bol od svih je ona najgora.
Ona zbog koje zelim da su ljudi zajedno.
Najveca bol na svetu je-usamljenost...


Stavio je Kawaki tri tackice na poslednjoj strani njegove knjige "Sanjam o...".Zatvorio je svoju knjigu i
pogledao ispred sebe.Nakon toga je uzeo svoju nindza opremu,stavio svoju traku na glavu i popeo se
na jedno drvo.Drvo koje je gledalo na bojno polje.U daljini je video baklje protivnika.Nakon toga se
spusti sa drveta i vrati 15-ak metara unazad do svog sina,poljubi ga u glavu i rece:

Sine,ako se tadi nesto desi i ne vratim se,procitaj ovu knjigu.Ako je budes citao to znaci da tvoj tata
nije ispunio ono o cemu je sanjao.Niko od ovih ljudi ne moze da ispuni ono o cemu sam sanjao,ali ti
mozes sine,jer ja znamda ti i ja sanjamo o istoj stvari.Volim te sine.


Nakon toga snazno zagrli svog sina,a on otrca odatle.Tada se Kawaki okrenu ka svojoj vojsci i rece:

Braco!Drago mi je bilo ziveti uz vas.Svi znamo da sad odlazimo da se ne vratimo,ali nova generacija ce
prevazici staru.I ja vam obecavam.Oni ce biti ti koji ce doneti mir.Idemo!


Nakon toga sa mnogobrojnom vojskom ode u zasigurnu smrt dok mu je u glavi odzvanjalo...

(Nisam uspeo da ispunim svoje snove.Umrecu iako nisam uspeo.Ali znam da ce on to ispunti.I sada
kada se okrenem,zapravoja nisam sanjao ni o cemu.Ceo zivot je bio jedan san...)
avatar
Zoro
Jounin
Jounin

Re: Julski contest

taj Pon Jul 16, 2018 10:07 pm
Svaki covek na ovome bednom svetu sanja o necemu, naravno, ni ja nisam izuzetak, neki sanjaju o velikom bogatstvu, slavi ili moci, ono o cemu ja sanjam, potpuno je drugacije od ostalih snova, ceo svoj zivot tezio sam ka tome da dobijem veliku moc, medjutim, to nije ono sto me usrecuje, sta je prava sreca, pomislio sam jedne tmurne, mracne noci, da li je to zavladati svetom, postati kage ili nesto slicno, ni sam nisam siguran.. Od davnina, posvecivao sam se samo svojoj jedinoj ljubavi, macevanjem, trenirao sam i trenirao po cele dane i noci da bih dostigao nivo na kome sam sada, kao dete pokazivao sam ogroman talenat, bio a i ostao hladnokrvni ratnik, prekriven krvlju, sa velikom patnjom i bolom u srcu zbog dogadjaja iz vremena kad se nisam ni mogao nazvati detetom. Tokom svog intenzivnog treninga, jer kao sto sam vec napomenuo, trenirao od svog pocetka zivota, cuo sam glasove u glavi, pao sam na zemlju ne znajuci sta se desava, kad sam posle par dana otvorio oci, imao sam sta da vidim, moja majka je bila nabijena na kolac, gledao sam u nju par minuta, nisam imao snage da bilo kako reagujem, kao da mi je dusa nasilno izvadjena iz tela, glasovi u mojoj glavi su prestali, medjutim, pojavilo se nesto sto ih je zamenilo, to je bila bol, naglo sam poceo da se znojim i tresem, kao da sam zeleo unistiti sve sto vidim pred sobom, krenuo sam da se derem na sav glas iz dna srca koje je bilo prepolovnjeno zbog sve te silne mrznje koju sam osecao u tom momentu, dva coveka su mi prisla i lupila me po glavi nekim izlomljenim stapom, nisam mogao prestati da vristim sta god da su mi uradili, udarali su me u stomak, iscupali mi uvo, presekli mi oko, pocupali mi kosu, nista nije moglo da me zaustavi, pogledao sam u nebo i pomislio "Boze zasto se ovo meni desava, sta sam ja to tebi skrivio", glasovi su se opet pojavili i ubacili me u duboki san. Kad sam se probudio, nalazio sam se u nekoj ogromnoj sumi, oko mene bile su razne biljke sarenolikih boja kao i velika kolicina insekata koju su lebdeli srecni sto zive, za razliku od mene, na trenutak sam se nasmejao, i prisetio se onoga sto mi se desilo, secanje mi je bilo mutno, vecinu sam zaboravio, ali ono sto mi je ostalo urezano u secanju jeste slika moje majke, te ljude sam zaboravio kako izgledaju, jer me ni malo nisu zanimali, samo njihovo postojanje me je razbesnelo.. Nisam vise mogao da cekam, uz pomoc materijala iz sume napravio sam neki drveni mac sa kojim sam vezbao, dizao sam stene, hodao na rukama, sve samo kako bih ojacao, kako bih se mogao osvetiti, na trenutak prisetio sam se svoga oca, o njemu majka nikada nije pricala, kao da ni ne postoji, jednom sam ga video kad nam je bio dosao kuci donevsi buket cveca majci, ona mu je isti izbila iz ruke i zakljucala vrata, nikad nisam znao sta je bilo u pitanju, nikada, sad tek necu saznati, pomislih. Setao sam napred razmisljajuci o svojoj proslosti i postupcima u istoj, sama pomisao o tome da nisam bio dovoljno jak da zastitim svoju majku je bila toliko jaka da nisam vise mogao disati, naglo sam se krenuo znojati, ali na svu srecu nesto drugo mi je odvuklo paznju, ispred mene nalazio se ogromni vodopad, bio je visok preko 100 metara, izgledao je bozanstveno, kao da je sam Bog zasluzan za ovo remek delo, gledao sam i divio se, cuh neke korake iza sebe te se okrenu, mali beli zecic je bio tacno iza mojih ledja, bio je gladan, pogledao sam u jezero koje je bilo metrima ispod mene, mali strah me je obuzeo, ali to nije nista u poredjenju sa onime, ne zelim se vise toga secati, zalim zaboraviti to, ali nikad necu moci izbaciti tu sliku iz glave, moje telo je nesvesto uhvatilo zekonju i skocilo u jezero, posle par sekundi koji su veoma brzo prosli bio sam na vrhu divnog jezera, njegov sjaj dopunjavao je taj ogromni vodopad koji je sad izgledao jos vece, uhvatio sam par riba i isprzio ih, nije uopste bilo tesko, pala je noc, vreme mi je proslo ocas posla, sa svojim novim prijateljem zecom utonuo sam u veoma dubok i prelep san..

-Par godina kasnije-

(Zoro je postao mnogo jaci, brzi i spretniji nego pre, ziveo je u selu sakrivenom medju liscu u kom je pohadjao akademiju, ubrzo je i hokage primetio njegov talenat, znanje i moc te mu dodelio jounina, nasao je mnostvo prijatelja koju su mu bili veoma dragi i koji su mu pomagali u svemu sto mu je trebalo, jedne noci dok je zoro spavao kao da je neko razorio selo u trenutku, zoro je naglo ustao iz kreveta i pogledao kroz prozor, uvideo je neko repato cudoviste kako unistava selo, istrcao je iz kuce, uzeo opremu i svoju vernu katanu iskovanu od srebra, i krenuo u bitku)

Dok su se moji prijateli borili kako bi zastili svoje selo ja sam stojao po strane gledajuci tog monstruma kako ubija shinobije iz njegovog sela, gledao je i prisetio se smrti svoje majke, ponovo su glasovi u njegovoj glavi poceli da pricaju o nekim ludostima koje ni sam nije mogao da razume, ali stvari koje su bile zamucene u njegovom mozgu bile su odvratne, uhvatio se za glavu i pao na zemlju, neko ga je dodirnuo za rame, zoro se okrenuo i primetio kako je to njegov prijatelj Fyugi, koji mu je rekao sa tmurim pogledom na licu "Zoro, znam da si imao lose detinjstvo, ali ja ne mogu da gledam kako moji prijatelji umiru protiv te zveri, moram krenuti, ako ti neces, vise te ne mogu smatrati za prijatelja", otisao je hladnokrvno zajedno sa jos zorovih "prijatelja" samo posle jednog treptaja ni jednog od njih vise nije bilo.. Zoro se podigao sa zemlje, njegove ruke su pocele da se tresu, njegovo telo je drhtalo jace nego ikad, ti ljudi, ti njegovi "prijatelji" spasili su ga od ocaja, tame, koju je zadobio u svom detinjstvu, "vise nikad necu izgubiti nekog prijatelja, odbijam da se tako nesto desi, nisam imao hrabrosti, to me je ucinilo slabim, ti prijatelji, uzvukli su me iz pakla, vise necu nikoga izgubiti, ovo je kraj, unisticu te zveri I osveticu svoje prijatelje”!



Zoro je znao da je ovo kraj, da vise nikad nece osetiti bol izgubiti nekoga dragog, zbog toga je bio srecan, ali I tuzan sto pre nije shvatio znacenje prijateljstva, znacenje, kad imas nekoga ko te voli, ljudi koji su mu ubili majku su mu nestali iz glave, to je samo proslost, ne moze se izmeniti, pomislio je, I tako se zavrsila prica Zoroa, koji je preminuo tragicnom smrcu, u pokusaju da zastiti svoje najmilije, u tom pokusaju, nije uspeo..
Ceo moj zivot bili su samo neuspeli pokusaji, oduvek gledavsi u proslost, ziveo sam sa oziljkom na svome srcu I nisam bio dovoljno jak da ga skinem, nadam se da ce buduce generacije biti jace od mene, nadam se da ce moj zivot znaciti necemu, tek sada sam shvatio o cemu sam oduvek skrivneo sanjao, to je bila ljubav, zastiti svoje najdraze, svoj san nisam ispunio, nadam se da ce u buducnosti ljudi uciti na mojim greskama, za sada jedino mi preostaje reci

Sayonara..



Poslednji izmenio Zoro dana Pon Jul 16, 2018 11:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Rio
Academy Student
Academy Student

Sanjam

taj Pon Jul 16, 2018 10:56 pm
I ako svaki san svako ima sto bi i drugi ljudi zeleli,Meni je sve to bilo cudno da se ostvaruje ako se nesto sanja.ja sam verovao u to da se san ostvaruje ako nesto uradis ali jos nisam mogao sebi objasniti.Sta to znaci kada neko sanja i to se stvarno ostvari ili to bude stvarno?.to je za mene bilo vise nekako misterija koja je mene mucila uz bolove u glavi.I ako je nekome zelja bila da postane Hokage sto je i pomalo nemoguce da se moze nazvati sanom vise bi licilo na cilj.Sam za sebe nisam znao sta mi moze biti neki san uopste kad se ionako ne secam svojih snova,svaki put kada se probudim kad nesto sanjam uvek slucajno lupim se po glavi u zidu kada se okrenem na levu stranu sa cvorugom.Ali sve se to promenilo jednog jutra kada sam hodao ulicom i uvidjao neku siluetu pomislio sam da sam slucajno pogledao u sunce i da je to razlog toga ali silueu koju sam video izgledala je malo dugacko,imal oje ostre nakrivljenje linije kao neki noz i neku veliku siroku drsku kada se nesto drzi i to je nestalo i nsiam je mogao videti vise.sve do veceras kada mi se nije spavalo ali obicno spavao sam ranije ali sam razmisljao dok sam bio u krevetu sta bi mogolo biti ono sto sam video danas i ako nisam mogao najbolje objasniti taj oblik sto sam video.sve do trenutka razmisljanja zaklopio sam oci od jakog umora.U sred noci probudilo me je lupanje i lupanje koje je dopiralo a kada sam otvorio oci nicega nije bilo video sam samo nesto sareno tamno ali se zatim pojavio neki put koji sam krenuo hodati okretajuci se nazad i napred gledajuci sto me je i malo zabrinjavalo nekoliko minuta.hodao sam dalje i opet sam cuo taj zvuk kao da je grebalo nesto kada kovac kova nesto a zarnica proizvodi zvuke a tup udarac se isto culo uz taj zvuk,opet gledajuci iza i napred u trenutku video sam da se pojavila ta crna silueta sto sam video danas.bilo mi je zanimljivo dok sam koracoa dalje sta ce da sledi a ta silueta je pocela mi se priblizavati gledajuci svojim ocima zbunjenosti,tad je dodirnulo moju ruku a slika se jasno pokazala i to je bio Samurajski mac a osmeh mi se pojavio siroko do mojih usiju,jer sam se secao onog trenutka kada sam bio mali da sam zeleo biti samuraj to sam i hteo reci naglas ali moje usne i vilica su drhtale ali sam ipak uspeo naglas proderajuci se reci.
JA ZELIM BITI SAMURAAAAAAAAAAAAJ.
eho se proculo korz celu tu prostoriju a zvukovi koje sam ja proizvdio culo se veoma glasno i glasno ali sam se probudio gledajuci moju ruku a zatim sam ustoa sa kreveta i poceo trcati po kuci trazeci moji mac gde je,video sam jednu fioku koju sam otvorio i nasao sam Samurajski mac bio sam nekako srecan znajuci da cu jednog dana postati samuraj posto mi nije trebalo trenutno mac ali bice vremena kada cu koristiti i bilo je lepo sto su mi dali ovo ali cu ispuniti svoje ciljeve i postati dobar samuraj.
Sponsored content

Re: Julski contest

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu